„I sve sam menjao u grudima za jednu pesmu dobru i ljudsku”: Ovo su najljepši stihovi Mike Antića

Miroslav Antić jedan je od najcjenjenijih pjesnika s naših prostora, godinama nakon smrti mnogi ga rado citiraju, a u njegovim se ljubavnim stihovima pronalaze svi golupčići. Osim što je bio pjesnik, poznat je i kao novinar, slikar te redatelj, a u nasljeđe je ostavio i nekoliko proznih te dramskih tekstova. O njegovoj građanskoj biografiji nećemo puno, prijeći ćemo odmah na njegove stihove – u kojima će živjeti vječno – i izborom iz njegove poezije obilježiti mu rođendan.

Ako ti jave: umro sam

a bio sam ti drag,

možda će i u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si ikad razmišljao

o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu

u tebi detinjstvo kopni.

Brige…

Zar ima briga?

Tuge…

Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte

u mladost hrabro se popni.

Tamo te čeka ona

lepa, al lukava duga.

I živi!

Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.

Široko žvaći vazduh.

Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani

u ogledalu nekom

dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš

sve više ti je uzan

i osmeh sve tiši

i tiši

i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.

Za pola veka samo

stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Večno sam išao.

Išao…

Ispredi iz svoje aorte

pozlaćen konac trajanja

i zašij naprsla mesta

iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj,

već kao stalni doček

i stalni početak buđenja.

Besmrtna pesma

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja

i pogled crni.

Zavoli me dok jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,

i nemam obične sreće,

i nemam obične grehove.

Podeliću sa tobom sve bolesti

i sva zdravlja.

Zavoli moju priliku što se tetura niz dan.

Sutra nas mogu sresti ponori il’ uzglavlja.

Svejedno.

Lepo je nemati plan.

Lepo je ne biti ni činovnik ni doktor.

Uputi telegram mome ocu:

Postoji tužna divota,

Vaš sin ne ume ljude da spašava od smrti,

on, znate, spašava od – života…

Zavoli trag moga osmeha

na rubu čaše, na cigareti,

i blatnjav hod duž ulica

koje sigurno nekuda vode.

Bićemo suviše voljeni ili suviše prokleti.

Budi uz mene kad odem.

Bosonoga pesma

Bogat sam. Imam oči i ruke,

i pune džepove dobrih reči.

Proći ću noćas kroz sve luke

brodove stare da izlečim.

Zubate kotve da odvalim.

Rumenom pesmom da plane mrak.

Da za plovidbe svi signali

u pravcu svitanja dadu znak.

Postoje nekakva bela vremena

kad prva mladost u oko kane.

To je ta lepa praznina mene

u koju ceo svet može da stane.

Sa jednom smeđom, toplom vešću

usne će obalom da mi odu.

Limune zrele s neba natrešću

u tamnu gorku vodu.

Za mnom će vetar, kad me sretne,

mrmljati neki osmeh nov.

Krišom ću svima da podmetnem

pomalo svoga srca pod krov.

Zorom će okolo cveće rađati

gde god sam iz krošnji visine pio.

I još će dugo ljudi pogađati

i neće znati ko je to bio.

Jedra

U meni večeras jedna reka

razbila ogromna brda daleka,

muči se, urliče, razmiče klance

i kida svoje zelene lance,

i rije kroz moje srce i peče,

i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka

čudno je meka.

I čas je srebrna.

I čas je plava.

U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge

pod istim mostovima sretne.

Zato su naše sreće i tuge

uvek drukčije istovetne.

Mostovi

Ne osećati hladnoću, ni munje koje grme

i s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otići mirno.

Pretočiti se u vodu,

u vazduh,

u zemlju,

u šume,

ovakve jedne noći pod maglom neprozirnom.

I onda: živeti prostran.

Biti do kraja sveta sve sto se doseći može.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja, biti tišina u vetru,

i biti okean zvezda što se u večnost pali.

Proročanstvo

Važno je, možda, i to da znamo:

čovek je željen tek ako želi –

I ako sebe celoga damo,

tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo tek ako kažemo

reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,

moći će neko i nas da sretne.

Opomena

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s