Rođendanska čestitka: Najljepši Balaševićevi stihovi

Đorđe Balašević danas bi napunio 68 godina. Voljeli njegove stihove ili ne, njegova je stvaralačka snaga bila nevjerojatna, a pjesme su – tople, nježne, često u isto vrijeme i humoristične i tužne – mnoge dirnule. Balaševića se može slušati u svakoj prilici, a jednostavnost mudrosti njegovih stihova vrijedna je divljenja.

Balaševićevo stvaralaštvo često publiku dijeli u dva klana – ili ga obožavamo ili nam ide na živce baš zbog masovne popularnosti, no talent ovoga čovjeka ne može se poreći. Lepa protina kći, Ringišpil i D-moll samo su neki od brojnih klasika utkanih u našu svakodnevicu, no za njegov rođendan želimo mu zahvaliti odabirom nama najdražih stihova. Nisu poredani kronološki, nego onako kako su nam padali na pamet i zasigurno su mnogi ostali nespomenuti… No već ćemo im se vratiti.

Ako dirneš u čivutski vrt, kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić

Bićeš žedan kraj bunara i siromah s puno para

Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić

Ko u tuđi vrt uđe crn lebac mesi u crnom plehu

Eh… „Ne poželi ništa tuđe…“ –  svi smrtni gresi u tom su grehu

Đorđe Balašević, Čivutski vrt

Jednom ću u baladu da se prerušim

U refren što se Tamo još zapevuši

Pa da minem Starom Vlaškom

Da joj kosu sklonim daškom

I za uglom hitro zamaknem

Da pred nosom strašnog Bana kao senka Petra Pana

Kapu namaknem

Preko krova i mansarde, ošamućen daljinama

Da ostavim struk lavande među njenim haljinama…

Đorđe Balašević, Stih na asfaltu

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih

I ja ću za nas osedlati strah

A ti me ljubi do zla… Dok ne izgubim dah.

Đorđe Balašević, Balkanski tango

Ole Lole, pišem ti pesmu devet dana

Brusim filigranske detalje

Nižem, al’ ništa od đerdana – lepo neće dalje.

Đorđe Balašević, Ole lole

I tek da znaš… Mesec u žici je… Zvone na večernje zvona Galicije

I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al’ ti si jedino čemu se molim

Brinuću već ja, nemoj ti brinuti… Ma, da sam ‘teo već sam stoput mogo ginuti

Dok otiče Visla natraške, van smisla, i kreću jata pokisla… Daleko.

Đorđe Balašević, Galicija

Oprosti mi, moja rano rana

Oprosti mi, srećo bogomdana

Pod nebom je ognjeno i snežno

Al’ malo šta još ume da ubije nežno

Da ne primetiš, kao rani mraz…

Đorđe Balašević, Kao rani mraz

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista

Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena, i Baha, i Lista

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Đorđe Balašević, Menuet

Jablani tuže jalovi… i dok ih slušam

Uvek me hvata ritam jata… žal za jugom

Prolaze nebom ždralovi… i ova duša

I noćas ore tamo gore… za tim plugom.

Đorđe Balašević, Julia

Spusti svetla, oduzmi gas

smešnih stvari se bojimo

Misliš da neko pita za nas?

Kao da ne postojimo

Stavi misli u prazan hod

stresi zvezde k’o dudove

I polako nasuči brod

na te plišane sprudove

I sanjaj…

Đorđe Balašević, Remorker

Autor naslovne fotografije: Wikipedia / By romanski

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s